АРХИВ – ЗБИРКА НОТНИХ РУКОПИСА, СТАРИХ ИЗДАЊА И ФОТОГРАФИЈА
Кључна улога у стварању архивске збирке Музиколошког института припада Стани Ђурић-Клајн (1908–1986), једном од првих сарадника, дугогодишњем секретару, а потом и директору Института. Њеним трудом прикупљен је први и најзначајнији део архивског фонда. Збирка је до 1974. била затворена, на неки начин је представљала личну истраживачку колекцију проф. Клајн. Доласком академика Димитрија Стефановића на место директора института (1979), збирка је пописана и отворена за истраживаче.
Данас је архивска грађа каталогизована на картицама, а ради се и на електронском каталогу. Збирка обухвата око две хиљаде докумената, распоређених у тридесет четири велике кутије. Грађу чине четири главне врсте докумената:
- нотни материјал
- литерарна сведочанства (белешке, писма, документа, путописи, критике)
- одликовања и други предмети
- фотографије
Нотни материјал обухвата аутографе дела низа српских композитора и многобројне преписе, као и стара и ретка штампана издања српске музике, затим рукописне записе српске народне и црквене музике. Разноврсна су и литерарна сведочанства (уџбеници, исечци из иностране и домаће штампе, документа о школовању српских музичара). Збирка од око две стотине фотографија поред индивидуалних фотографија композитора, извођача, музичких писаца, садржи и групне портрете оркестара, хорских и камерних ансамбала, наставно особље музичких школа и сл. На фотографијама су забележени и значајни музички догађаји, као и ретка издања српске музике.
Обимом се у Архиву издваја дванаест збирки наших аутора: Корнелија Станковића, Даворина Јенка, Јована Пачуа, Стевана Мокрањца, Исидора Бајића, Тоше Андрејевиће-Аустралијанца, Станислава Биничког, Миленка Пауновића и Косте П. Манојловића.
Међу најзанимљивије наслове спада неколико аутографа и најранија музичка издања Корнелија Станковића, ретка штампана издања композиција Алојза Калауза (1852), Милана Миловука, аутографи и скице низа композиција Стевана Мокрањца. Занимљива је фотографија писама Јоханеса Брамса Драгомиру Кранчевићу, концерт-мајстору Краљевске опере у Будимпешти.
У идеолошки несклоним приликама друге половине XX века, српска црквена музика нашла је прибежиште у Музиколошком институту САНУ. У Архиву су сабране рукописне и литографисане појачке збирке српског црквеног појања (Лазара Лере, Ненада Барачког, Бранка Цвејића), као и богат нотни материјал домаћих и иностраних композитора православне црквене музике.
Етномузиколошку збирку чини близу осам хиљада рукописних записа песама и игара пре свега из Србије, али и из осталих крајева бивше Југославије. Овај део збирке чека потпунију обраду.
Структура корисника архивске збирке Института широког је дијапазона: наставници и студенти музичких академија, извођачи, наставници музике у општеобразовним школама и гимназијама, џез-музичари, уредници на радију и телевизији, организатори музичких такмичења и фестивала, историчари, филолози, новинари, позоришни и филмски редитељи, кустоси галерија и архива, библиотекари, балетски уметници и кореографи и многи други. Корисници Колекције долазе из различитих градова и земаља – од Београда и Новог Сада до Подгорице, Будимпеште, Минхена, Париза, Москве, Кливленда, Сиднеја…
ПРОЧИТАЈТЕ ВИШЕ О АРХИВУ МИ САНУ
ЗБИРКА МУЗИЧКИХ ИЗДАЊА ЈОВАНА ФРАЈТА