Библиотека Музиколошког института САНУ
Убрзо по оснивању Музиколошког института, почело се са формирањем специјализоване библиотеке. Попуњавана је претежно књигама и нотама из антикварница. Поклони су, такође, увек били добродошли, како од институција, тако и од појединаца.
О стању књижног фонда редовно је вођена евиденција. Први заведени наслов у инвентару Библиотеке је књига Mauricea Emmmanuela: Pelleas et Melisande, Paris 1922. Није наведена година набавке, али се претпоставља да је то било 1949. или 1950. године. Према Извештају, Библиотека је током 1950. добила 21 књигу, 20 грамофонских плоча и 152 нотна издања. Већ тада је Институт био претплаћен на 3 домаћа и 16 страних часописа.
Библиотека је увек била смештена у радним собама сарадника, како на старој адреси у Кнез Михаиловој 35/ІІ, тако и после пресељења (лета 2007) у зграду у Кнез Михаиловој 36/ІV. Према књизи инвентара, фонд књига је у августу 2008. године износио 8160 јединица. У овај број нису укључени часописи и нотна издања. Институт никада није имао могућности да запосли стручног библиотекара, тако да су се библиотечким пословима бавили сами сарадници. Постоје редовно вођени инвентари књига, часописа и музикалија.
Библиотеку садржајно чине три велике целине, организоване према основним истраживачким темама: Црквена музика, Народна музика и Историја музике са општом музиколошком проблематиком.
Део Библиотеке који се односи на област црквене музике садржи обимну литературу неопходну за проучавање православне црквене музике. То су литургијске књиге на црквенословенском и грчком језику, као и њихови преводи на француски, енглески и немачки језик, факсимил издања грчких и руских неумских рукописа, готово целокупна збирка Monumenta Musicae Byzantinae, затим извори и студије значајни за истраживање новије грчке, руске, румунске, бугарске и српске црквене музике. Драгоцене су и збирке микрофилмова и фотографија рукописа и магнетофонских трака са звучним записима српског црквеног појања.
Најобимнији део колекције књига из области народне музике представљају објављене збирке музичких записа народних песама и свирке из различитих области садашње и бивше Југославије, као и објављене збирке других балканских и словенских народа. Поред етномузикошке и етнолошке литературе посвећене српској народној традицији, која укључује све значајније домаће публикације – типа монографских студија и зборника радова са научних скупова – посебно су широко заступљена издања из суседних земаља, нарочито из Бугарске, Румуније и Мађарске.
Део институтске библиотеке са књигама из области историје музике и опште музиколошке проблематике садржи, поред неопходних енциклопедијских, лексикографских и речничких издања, и публикације из области историје музике разних народа, пре свега европских, монографије композитора, студије из области естетике и теорије музике, а није занемарљив ни број књига из области историје и теорије књижевности, позоришта и ликовних уметности.
Фонд часописа је богат издањима са подручја бивше Југославије, као и из земаља енглеског и немачког, а у мањој мери, француског говорног подручја. Постоје комплети домаћих музичких часописа: Музички гласник, Музика, Славенска музика, Звук, Нови Звук, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, Pro musica и Музички талас.
Музикалије. Поред дела стандарног светског репертоара, Библиотека поседује велики број издања дела домаћих композитора. Низ дела старијих и савремених аутора добијен је на поклон од Удружења композитора Србије и Савеза композитора Југославије.
Збирка грамофонских плоча, касета и компакт-дискова није обимна, али садржи значајан број снимака православне црквене музике, грегоријанске традиције, колекција изворне народне музике и дела српских композитора 19. и 20. века. Укључене су едиције ПГП-а и издавачких кућа из центара бивше Југославије. Институт поседује и сва издања компакт дискова савремених српских композитора чији је издавач Савез композитора Југославије.
Библиотека Музиколошког института САНУ