Надежда Мосусова Српски музички театар. Историјски фрагменти

Најновије издање Музиколошког института САНУ је књига др Надежде Мосусове СРПСКИ МУЗИЧКИ ТЕАТАР. ИСТОРИЈСКИ ФРАГМЕНТИ, која садржи седам радова објављених у току последње две деценије (осим једног који се сада први пут представља читаоцима). На овај начин Музиколошки институт САНУ, у којем је ауторка радила тридесет пет година, пролазећи кроз сва звања од асистента до научног саветника, обележава 85-годишњицу њеног живота и упућује јој искрене жеље да настави своја истраживања активно и успешно као и до сада!

Иако узак, избор текстова у овој књизи репрезентативан је за ауторкине главне области истраживања и методолошки приступ раду. У њеном музиколошком опусу доминирају радови посвећени српској музичкој сцени и њеним најзначајнијим представницима Петру Коњовићу и Стевану Христићу, при чему је пажња посвећена не само музичкој анализи појединачних опера и балета, већ и индивидуалном и ширем културном контексту њиховог настанка, сценског извођења и трајања на репертоару. Изванредно упућена у све детаље либретистичких и композиторских процедура примењених у разматраним остварењима, Мосусова ауторитативно пише о њиховим драматуршким концепцијама, узорима који су надахнули њихове ауторе при стварању, уметничким дометима, позицији у односу на сродна дела њихових савременика. Као што је и неопходно када се проучавају оперска и балетска остварења, она свестрано сагледава и њихов сценски живот, што подразумева залажење у подручја музичког извођаштва, режије, кореографије, сценографије и костимографије.

(Из предговора Мелите Милин)


Музиколошки институт САНУ, у жељи да обележи 85-годишњицу живота своје дугогодишње (1959–1993) угледне сараднице др Надежде Мосусове, приредио је за објављивање, као посебну публикацију, један репрезентативан избор њених текстова, појединачно већ објављиваних на научним скуповима или у другим штампаним медијима. (…)

Овакав избор је репрезентативан јер се бави, директно или посредно, нашим стваралаштвом (КоштанаОхридска легендаКосовски еп и дела на њему заснована) и културним простором, а при том тај простор, стицајем историјских околности, укључује и бројне руске оперске и балетске уметнике, за чије улоге и утицаје ауторка има, разумљиво, посебан интерес и афинитет, као и ауторитативну обавештеност. (…)

(Из рецензије академика Дејана Деспића)