Маријана Кокановић Марковић Друштвена улога салонске музике у животу и систему вредности српског грађанства у 19. веку, Београд 2014.

Предмет истраживања у монографији односи се на салонску музичку културу на тлу српских земаља (како у Кнежевини, а потом и Краљевини Србији, тако и међу Србима на простору Хабзбуршке монархије) у 19. веку, тачније до почетка Првог светског рата. Понуђени хронолошки оквир (1914) одговара стандардној периодизацији европске историје (дуги 19. век) и поклапа се са политичким, друштвеним и културним дешавањима на нашим просторима. У овом периоду, стварања модерне, грађанске државе, конституише се и специфичан домен приватног живота, као и систем културних вредности, махом преузетих из централне Европе. Књига садржи пет главних поглавља: УводМузичко издаваштво и продукција салонске музикеСалонска музика у животу српског грађанстваФункције салонске музикеКрај ере салонске музике, као и 26 музичких примера, 9 табела, 1 графикон и 27 ликовних прилога, резиме на енглеском језику и списак литературе.

У овој монографији салонска музика је посматрана као карактеристичан продукт и медиум животног стила и менталитета једне епохе. Да би се добио одговор на питања о месту и функцији салонске музике у животу и систему вредности једног друштва или социјалне групе, било је непоходно искорачити из традиционалне музикологије у смеру интердисциплинарних истраживања, која укључују социологију, историју културе, свакодневног живота и социјалну историју. И управо из ових области монографија је добила одлучујуће импулсе.

Истраживања су била усмерена на историјско разумевање друштвене улоге феномена салонске музике у 19. веку, док су питања естетског вредновања, била од секундарног значаја. Анализа музичког дела представља само један аспект посматрања салонске музике. Она не трага више за естетским вредностима у музичкој фактури, већ за квалитетима и одликама које нека музика мора имати, да би испунила своју сврху и функцију.