Часопис Музикологија покренули су 2000. године сарадници Музиколошког института САНУ са циљем проучавања српске културне баштине и њеног представљања домаћој и иностраној стручној јавности. Оријентисан ка интердисциплинарном приступу, часопис је од самог почетка био отворен за сагледавање токова националне историје музике у ширем референтном културном контексту. Тако су у круг сарадника, али и читалаца часописа Музикологија, поред музиколога и етномузиколога, ушли и историчари и теоретичари визуелних уметности и књижевности. Такође, с обзиром на то да је Музикологија оријентисана и ка изучавању и представљању домаћег музичког стваралаштва у националним и интернационалним оквирима, часопис пружа подстицајне информације музичким ствараоцима: композиторима, извођачима, музичким писцима и критичарима, као и културној јавности у целини – свима који су заинтересовани за српску традиционалну и уметничку музику. На другом, не мање значајном нивоу, часопис тежи да у међународним круговима афирмише домаће музичко стваралаштво и актуелне домете савремене српске музиколошке и етномузиколошке праксe, али и да, посредством студија и прилога еминентних иностраних сарадника, у српској средини постане важно и поуздано гласило о савременим музиколошким и етномузиколошким научним тенденцијама и сазнањима диљем света. Међународни карактер часописа обезбеђен је интернационалним саставом уређивачког одбора већ при оснивању. Но Музикологија је, пре свега захваљујући ентузијазму и напорима чланова уредништва, као и стратешки добро осмишљеној дистрибуцији, у протеклој деценији привукла пажњу светске музиколошке јавности, а у земљи је препозната као једнa од најзначајнијих, водећих публикација из области музике и музикологије. Радови уважених научника из земље, балканског и региона Источне Европе (Бугарска, Грчка, Хрватска, Румунија, Русија, Финска), Европске уније (Чешка, Француска, Холандија, Енглеска, Немачка, Словенија, Италија, Аустрија) и света (Израел, Кореја, Русија, САД, Бразил) објављени су у Музикологији на српском, енглеском, француском, немачком и руском језику.
Три су рубрике које чине окосницу часописа. Централна је Тема броја, у којој су обједињени изворни чланци и студије посвећени одређеној музиколошкој/етномузиколошкој проблематици. Рубрика Varia садржи научне студије из ширег круга тематских области, релевантних за уметничку, фолклорну и црквену музичку традицију. Трећа рубрика – Прикази – обухвата критичке приказе музиколошких и етномузиколошких публикација, научних скупова, као и аудио издања.
До 2011. часопис је редавно излазио једанпут годишње. Због великог интересовања домаћих и иностраних сарадника који редакцији Музикологије редовно шаљу своје прилоге, уредништво је одлучила да, упркос изузетно тешким финансијским околностима, покуша да у наредном периоду одржи динамику објављивања два броја у току једне године. У до сада објављених тринаест бројева у главној рубрици теме су биле следеће:
- Музика између два светска рата (2001) 1;
- Преписка међу музичарима (2002) 2;
- Музичке миграције (2003) 3;
- Утицаји/Интертекстуалност (2004) 4;
- Исток и Запад у музици (2005) 5;
- Традиција – Модернизам – Авангарда –Постмодерна (2006) 6;
- Музика и идентитет/и (2007) 7;
- Музика Балкана: традиција, промене, изазови (2008) 8;
- Музика у контексту градске културе (2009) 9;
- Шест деценија Музиколошког института САНУ (2010) 10;
- Појана реч у православној екумени (2011) 11;
- Музика и културне политике (2012) 12;
- Музика и политичке идеологије (2012) 13;
- Музика и речи: рефлексија и идеологија (2013) 14;
- Музика у речи и реч у музици (2013) 15;
- Аспекти извођаштва у (етно)музикологији I (2014) 16;
- Аспекти извођаштва у (етно)музикологији II (2014) 17.
Високим вредновањем посебне комисије у Министарству науке Владе Републике Србије и Народној библиотеци Србије, од 2009. године Музикологија се налази на престижној листи домаћих часописа којима су додељени DOI бројеви, а од 2014. на међународној листи ProQuest, чиме је омогућена лакша доступност чланака приликом Интернет претраживања. Томе су допринели и резултати које је часопис остварио приликом библиометријске анализе.
Издавачки савет:
академик Дејан Деспић, проф. др Џим Семсон (Лондон), проф. др Алберт ван дер Схоут (Амстердам), проф. др Јармила Габриjелова (Праг).
Редакција:
др Александар Васић, др Јелена Јовановић, др Данка Лајић-Михајловић, мр Биљана Милановић, др Мелита Милин, др Катарина Томашевић.
Главне и одговорне уреднице:
др Мелита Милин (бр. 1–5), др Катарина Томашевић (бр. 6–10), др Весна Пено (бр. 11–15), др Јелена Јовановић (бр. 16–17).
Секретар Редакције:
Јелена Јанковић-Бегуш
Адреса редакције:
Музиколошки институт САНУ, Кнез Михаилова 36, 11 000 Београд, Србија.
muzikologija@yahoo.com
musicinst@music.sanu.ac.rs.