БИОГРАФИЈА
Бојана Радовановић (1991, Осијек), музиколошкиња и теоретичарка уметности, научна сарадница Музиколошког института САНУ. Докторску дисертацију Глас и техника/технологија у савременој музици (ментор: др Биљана Лековић) одбранила је 17. марта 2022. на Факултету музичке уметности Универзитета уметности у Београду. Основне и мастер студије завршила је на Одсеку за музикологију Факултета музичке уметности (ментор: др Весна Микић). Године 2015. уписује докторске студије на истом Одсеку. Завршила је и мастер студије трансдисциплинарне хуманистике и теорије уметности на Факултету за медије и комуникације (2017, ментор: др Миодраг Шуваковић).
Током докторских студија, била је сарадница у настави на предметима Историја музике 5 и Историја музике 6 у класи проф. др Весне Микић.
Била је ангажована на пројектима Идентитети српске музике од локалних до глобалних оквира: традиције, промене, изазови (2018–2019) и Beyond Quantum Music (2019–2022) Музиколошког института САНУ, а тренутно је активна на пројекту Applied Musicology and Ethnomusicology in Serbia: Making a Difference in Contemporary Society (Фонд за науку, 2022–2024).
Њен мастер рад Наука као уметност – интердисциплинарност у научним радовима Драгутина Гостушког објављен је у електронском зборнику Their Masters’ Voices (ФМУ, 2018). Исте године објављује и књигу Eksperimentalni glas – savremena teorija i praksa (Orion art, Beograd). Коуредница је зборника Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity (Музиколошки институт САНУ, 2021).
Објављује радове у зборницима, те домаћим и интернационалним часописимa (New Sound, Etnoantropološki problemi, Art+Media, Мокрањац, Muzika, IASPM Journal, Bašćinski glasi, Studia Polensia). Учествује на научним скуповима, трибинама и панел дискусијама у земљи и иностранству, а одржала је и низ јавних предавања у Београду (Форум Музиколошког института САНУ, СКЦ Београд), Пироту (Галерија „Чедомир Крстић”), Сарајеву (Музичка академија Универзитета у Сарајеву) и Књажевцу (Фестивал у част Предрага Милошевића).
Коауторка је два документарна филма: Довољно за бесмртност (коаутори: Ана Ђорђевић, Милош Браловић и Стефан Савић), насталог поводом стогодишњице рођења Стевана Стојановића Мокрањца и приказаног на фестивалу Мокрањчеви дани у Неготину 2016. године, те Звук и реч: 70 година Музиколошког института САНУ (2018), насталог у коауторству са Милошем Браловићем и приказаног на Свечаној академији у Српској академији наука и уметности 3. децембра 2018. године.
Једна је од администратора на интернет платформи Дигитални архив издања САНУ.
Ради на архивирању и промоцији српске уметничке и примењене музике на интернету у оквиру удружења Српски композитори. Сарадница је Центра за истраживање популарне музике из Београда. Сарађивала је са Београдском филхармонијом и Трећим програмом Радио Београда. Чланица је Удружења композитора Србије и Међународне асоцијације за истраживање популарне музике (International Association for the Study of Popular Music, IASPM), те Управног одбора Музиколошког друштва Србије. Такође је чланица Секције за трансдисциплинарно истраживање у уметности ИНСАМ Института за савремену умјетничку музику из Сарајева, те суоснивачица и уредница часописа INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology.
Од 2019. године чланица је Међународног друштва за студије метал музике (International Society for Metal Music Studies, ISMMS), а од 2020. чланица Међународног уредничког одбора часописа Metal Music Studies (Intellect Press, UK). Од 2021, сарадница је Одбора за заштиту српске музичке баштине САНУ и чланица Издавачке комисије УКС, а од 2022, сарађује са београдским фестивалом Rossi Fest. Од јануара 2022. врши дужност секретара Редакције научног часописа Музикологија-Musicology (Музиколошки институт САНУ).
Актуелни пројекти
Примењена музикологија и етномузикологија у Србији, Фонд за науку Републике Србије, РС-7750287, Музиколошки институт САНУ, руководилац: др Ивана Медић, 2022–2024.