Упутства за ауторе

Општа упутства

 

Прилоге треба слати електронски Уредништву часописа Музикологија, на адресу journal.musicology@gmail.com

Текстове припремати у програму MS Word или еквивалентном софтверу, фонт Times New Roman, величина 12, проред 1.5, маргине 2.5 (горња, доња, лева, десна). Уколико аутор користи писмо које користи посебне карактере, дужан је да их обезбеди и пошаље уредништву. Двоструки знаци навода се користе за цитирани материјал у тексту (на пример „“), док се једноструки знаци навода користе за цитате унутар цитата (на пример ”). Између година и бројева страна стављати црту ( – ).

Максимална дужина прилога (у рубрикама Тема броја и Varia) јесте 40 000 карактера (са размацима), укључујући и апстракт (до 600 карактера), кључне речи (до 5), резиме на енглеском језику (без обзира на језик главног текста) до 2 000 карактера, као и примере, прилоге и илустрације. Листа референци се не рачуна у оквиру дужине текста. Научни прикази (рубрика Критике и полемике) и пригодни текстови као што су In memoriam, Јубилеј итд. не би требало да буду дужи од 9 000 карактера (са размацима).

Предајом рукописа аутор гарантује оригиналност прилога, да није био претходно објављиван, да се не разматра за објављивање у другом часопису и сл., да су коаутори (уколико их има), односно надлежна институција у којој је аутор запослен и/или спроводи истраживање, сагласни да се текст објави.

Аутори су одговорни за садржину својих прилога, валидност научних резултата и одговорни су за сагласност свих трећих лица за објављивање тих резултата.

Аутори који желе да објаве прилоге или цитате који су већ објављени у другом извору, дужни су да обезбеде дозволе од носилаца ауторских права, као и доказе да су им материјали уступљени на коришћење при предаји текста. Сваки материјал који се пошаље без таквог доказа, сматраће се власништвом аутора.

Рок за слање прилога је 1. март (за први број) и 1. септембар (за други број) текуће године. Уреднички одбор проверава да ли рукописи задовољавају техничке стандарде и стандарде квалитета научног рада. Такође, проверава се и да ли су текстови или њихови делови плагирани.

Аутори се обавештавају о пријему радова путем електронске поште. Само радови који одговарају овим општим упутствима могу да буду примљени на рецензију. У супротном, биће враћени ауторима са запажањима, коментарима и напоменама.

Рукописи се прослеђују анонимним рецезентима, те би аутори требало да из текста избаце све информације помоћу којих би рецезенти могли да их идентификују.

 

Изглед рада

 

Прва страна треба да садржи следеће податке:

  1. Пуно име и презиме аутора (једног или више), афилијацију и адресу становања;
  2. Контакт податке (адреса електронске поште и број телефона).

Друга и трећа страна треба да садрже комплетан наслов текста, апстракт, кључне речи и сажетак, без информација које откривају идентитет аутора. Уколико је потребно, аутор(и) могу да укључе и напомену уз наслов (маркирану звездицом), у којој наводе податке о финансијској или професионалној подршци при изради текста.

Главни текст би требало да почне од четврте стране. Аутор одлучује о подели текста на одељке (поглавља, потпоглавља, пасуси итд). Поглавља се насловљавају помоћу опције Small Caps, док се потпоглавља наводе у курзиву.

На првој страници научних студија наслов студије, апстракт и афилијација прво треба да буду дати на енглеском језику, а потом на језику на којем ће студија бити објављена.

Апстракт садржи кратак преглед истраживачке методологије која се користи у тексту, као и најзначајније резултате истраживања, како би могао да се користи у референтним базама података и билтенима. Не користити цитате у апстракту.

Кључне речи (до 5) наводе се у посебном реду на крају апстракта. Кључне речи су у вези с темом текста и његовим садржајем. Исправна листа кључних речи обезбеђује тачно индексирање рада у референтним базама података и билтенима.

Резиме на крају студије која се објављује на српском језику може бити на неком од распрострањенијих језика – енглески, немачки, француски, руски.

Резиме студије која се објављује на страном језику треба да буде на српском.

Резиме садржи објашњење главних смерова истраживања, мотива, примењених методологија, претпоставки и закључака.

Фотографије, цртежи и друге илустрације би требало да буду високог квалитета, односно да се шаљу на следећи начин: цртежи у Line art формату се шаљу у резолуцији 600 dpi, а фотографије у резолуцији 300 dpi.

 

Навођење референци

 

Уредништво часописа Музикологија се одлучило за библиографски формат Чикаго у вези с навођењем референци, који има две варијанте: фусноте и библиографија и аутор-датум. У часопису Музикологија се користи варијанта аутор-датум.

Реферирање на монографије, чланке и друге изворе се наводи у тексту као презиме аутора и година настанка публикације у парентези, на пример: (Samson 1998). Ако се цитира део текста, потребно је да се наведе и тачан број стране, на пример: (Samson 1998: 50). Ако постоје референце на више публикација истог/их аутора објављених у истој години, њих би требало разликовати помоћу слова абецеде a, b, c, на пример: (2010a). Ако се истовремено реферира на више публикација различитих аутора, мора се поштовати хронологија публиковања, на пример: (Samson 1998; Rice 2007; Cross 2008). Уколико постоји више од једног аутора / уредника публикације, морају да се: а) напишу оба презимена, на пример (Blažeković and Macknezie Dobbs 2009); б) или да се користи скраћеница „et al.“, али само уколико је број аутора / уредника већи од два, на пример: (Narin et al. 2005). Ако се исти извор цитира више пута узастопно у тексту, референца се наводи само први пут, после чега се назначава помоћу (Ibid.), ако је цитат са исте стране у оригиналу или (Ibid.: број стране) ако цитат није са исте стране.

Фусноте се користе само за важне опсервације, обележавају се арапским цифрама, величина слова је 10, без прореда.

ЛИСТА РЕФЕРЕНЦИ се наводи после главног текста и састоји се само од референци на које се аутор позива у тексту. Пише се латиницом, по абецедном реду презимена аутора. Листа референци се наводи на латиници, а ако су публикације ћириличне, користи се Library of Congress стандард за транслитерацију. За модерни грчки, користити ISO 843 стандард. После латиничне библиографске јединице треба ставити косу црту и јединицу дати у оригиналу. Референце на српском и другим словенским језицима који се пишу ћирилицом би требало да се наведу по следећем правилу: латиница (односно латинична транслитерација) / ћирилични оригинал. У случају да се у листи референци појављује више публикација истог аутора, њихов редослед је хронолошки (од најстаријих до најновијих).

У зависности од типа публикације, свака референца треба да садржи следеће:

a) књига

Један аутор:
Samson, Jim (1998) Chopin, New York: Oxford University Press.
У тексту: (Samson 1998)

Уредник/преводилац/приређивач уместо аутора:

Kovačević, Krešimir (ed.) (1984) “Vasiljević, Miodrag”. In Leksikon jugoslavenske muzike 3, Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod “Miroslav Krleža”, 493–494.
У тексту: (Kovačević 1984)

Два или више аутора или уредника уместо аутора:

Blažeković, Zdravko and Dobbs Mackenzie, Barbara (eds.) (2009) Music’s Intellectual History, New York: Répertoire International de la Littérature Musicale.
У тексту: (Blažeković and Dobbs Mackenzie 2009)

Уредник, преводилац, приређивач уз аутора:

Vasiljević, Miodrag A. (2003) Narodne melodije s Kosova i Metohije, Zorislava M. Vasiljević (ed.), Beograd: Beogradska knjiga; Knjaževac: Nota.
У тексту: (Vasiljević 2003)

б) поглавље у књизи
Cross, Jonathan (2008) “Paradise Lost: Neoclassicism and the Melancholia of Modernism”. In Dejan Despić and Melita Milin (eds.) Rethinking Musical Modernism, Belgrade: Institute of Musicology SASA, 55–64.
У тексту: (Cross 2008)

в) чланак у часопису
Rice, Timothy (2007) “Reflections on Music and Identity in Ethnomusicology”, Muzikologija/Musicology 7: 17–37.
У тексту: (Rice 2007)

Nairn, Karen, Munro, Jenny, and Smith, Annie B. (2005), “A Counter-Narrative of a ‘Failed’ Interview”, Qualitative Research 5 (2): 221–244.
У тексту: (Nairn et al. 2005)

г) необјављен материјал (тезе, дисертације, чланци, архивска документа итд)

Southall, Humphrey R. (1984) Regional Unemployment Patterns in Britain, 1851 to 1914, unpublished PhD thesis, University of Cambridge.
У тексту: (Southall 1984)

д) књига или чланак у електронском издању

Уколико је публикација доступна у више формата, наведите верзију коју сте користили. За књиге и чланке које сте користили у електронском издању, наведите и електронску адресу публикације – URL (обавезно наведите датум приступа). Уколико нема јасно обележених бројева страна, наведите наслов одељка, поглава или неки други број.

Kadić, Branko (2005) „Ne zna se gde je Koštanin grob”, Glas javnosti (30. 04. 2005). [приступљено 03.03.2016]

ђ) архивски извори

Aleksijević, Vlastoje D. (s. a.) Savremenici i poslednici Dositeja Obradovića i Vuka Stef. Karadžića, biografsko-bibliografski materijal, treći tom, Narodna biblioteka Srbije, Odeljenje posebnih zbitki, rukopis (signatura P 425/3).

е) звучни извори

Ljubica Marić (2011) Muzika zvuka za magnetofonsku traku (fragments), Belgrade: Institute of Musicology SASA.

Табеле, графикони, слике или музички извори се постављају на крају текста, пре пописа литературе. Треба да буду означени редним бројевима, према редоследу у којем се појављују у тексту и пропраћени насловом који их описује. Наслов табеле или звучног извора се наводи изнад њега, док се наслов слике, графикона или примера наводи испод. У тексту треба да постоји јасно упућивање на табелу, графикон, фотографију или звучни извор – на пример „видети пример 1“ или „видети фотографију 1“.

За више информација консултовати штампано или електронско издање The Chicago Manual of Style.

 

Нотни примери, табеле, илустрације, прилози и друго

 

Табеле, нотни примери, прилози и друго наводе се на крају текста пре листе цитираних референци. Треба да буду обележене одговарајућим бројем (према редоследу појављивања у тексту) и пропраћене насловима који их описују. У тексту би требало дати одређену напомену која на дати нотни пример, табелу, илустрацију и друго реферира, на пример: „видети табелу 1“ или „видети пример 1“.

Прилози на крају текста се наводе помоћу одговарајућег слова абецеде (Прилог А, Прилог В итд) и пропраћени су насловом који их описује. Ако постоји само један прилог, онда се насловљава као прилог, без додатог слова.

 

Закључне напомене

 

Уредништво часописа позива ауторе да се придржавају ових упутстава и да поштују рокове. Некомплетни прилози и они који не поштују ове техничке стандарде неће бити објављени.

После позитивних рецензија, лектуре и уређивања, Уредништво ће послати текстове ауторима на проверу, и замолити ауторе да пошаљу своје прилоге, редиговане према сугерисаним изменама до завршног рока. До завршних припрема за штампу, ауторима ће се текстови вратити на проверу у два наврата: после рецезентских интервенција и после прелома текста.