О актуелном раду летње школе види сајт: http://drustvo-karlovci.org.rs
Летње школе црквеног појања „Корнелију у спомен“ – првих десет година
У првих десет година рада (1993-2004) и одржаних 29 курсева црквене музике под заједничким називом «Корнелију у спомен», прво у Сремским Карловцима, а потом и у Тополи, Аранђеловцу, манастиру Јошаница код Јагодине, у Сентандреји, Будимпешти, Трстенику, Нишу и Прокупљу, дошли смо до одређених резултата, које сагледавамо на основу личних искустава, писмених анкета и контаката са бившим полазницима. Подстицај да се упустимо у авантуру организовања летњих курсева црквене музике, биле су трагичне околности у којима смо тих година живели и брига да се макар и најмањи број младих склони са улица, да им се пружи нада, кроз духовне и културне садржаје, дружење и заједнички рад. Са друге стране, желели смо да им, у поплави незнања и опседнутости површним тумачењима духовности и националне културе, омогућимо да од стручњака чују о појавама, питањима и садржајима, који су им били потпуно непознати и недодирнути у редовним школским програмима, као и да непосредно доживе различите садржаје богослужбеног живота. Намера нам је била и да помогнемо младим музичарима који су показивали интересовање за православну црквену музику, о којој нису имали прилике нешто да сазнају током дугогодишњег музичког школовања. Када су хорови у питању желели смо да их одвојимо од певања искључиво Мокрањчеве Литургије на богослужењима, као јединог познатог нотног предлошка на који су се ослањали.
Рад ових «летњих школа» развијао се прво кроз хорске радионице. Последњих година повећано је интересовање младих за учење традиционалног српског литургијског појања. То је претпостављамо подстакнуто и све интензивнијим увођењем грчког, такозваног византијског појања, у богослужбену праксу у српским црквама. Стечена знања су одмах и практично примењивана на свакодневним богослужењима, завршној Архијерејској литургији, као и на завршном концерту хорске музике за грађанство. Курс траје недељу дана, а свакодневне обавезе су веома динамичне. Теме предавања и посете манастирима зависиле су делимично и од места и од регије у којој је школа одржавана. Тако су полазници школе у Сремским Карловцима обилазили фрушкогорске манастире, Матицу српску, цркве и музеје у Сремским Карловцима и Новом Саду. Форма рада није суштински мењана током десет година, јер су учесници потврђивали да су веома задовољни оним што им је понуђено.
Добровољни рад Карловчана, људи који воде Друштво за неговање традиција и развој Сремских Карловаца, спремних да део свог времена и енергије одвоје за опште добро, чине основу нашег рада у Карловцима. Претежно волонтерски рад имао је много позитивног, али и мане, јер никада није било довољно времена за одређене послове: систематско анимирање полазника, афирмисање рада школе у јавности, потом сакупљање резултата рада, снимање предавања и концерата и њихово евентуално објављивање. Упркос потпуном аматеризму на организационом плану, кроз досадашњих 28 школа прошло је око 1500 полазника из: Србије, Црне Горе, Хрватске, Словеније, Републике Српске, Македоније, Мађарске, Румуније, Аустрије, Француске, Белгије. Финансијску помоћ смо добијали од различитих државних институција – републичких (Министарство за Србе изван Србије, Министарство вера, Министарство културе), покрајинских (Секретаријат за културу, Секретаријат за образовање) и градских (Скупштина општине Сремски Карловци, Скупштина општине Панчево, Ниш, Прокупље, Трстеник).
Млади људи су изванредно прихватили ове курсеве и начин рада на њима. Број пријављених увек је био већи од капацитета. Показало се да су млади људи из дијаспоре посебно осетљива популација са којом би требало посебно радити. Црквена музика је област у којој се још увек много лута, мало зна, и о којој се готово нигде не учи у оквиру редовних програма школа за средње и високо музичко образовање. Истичемо овде и све веће интересовање за православну музичку традицију у земљама западне Европе.
Први диригенти били су академик Димитрије Стефановић (1993-1998), и тада његови помоћници Тамара (Адамов) Петијевић и Богдан Ђаковић, који су касније самостално водили курсеве у Сремским Карловцима и другим местима (Сентандреја, Будимпешта, Топола, Аранђеловац, манастир Јошаница), а практично су до данас остали везани за рад школа појања. Круг се потом ширио на бивше полазнике и нове сараднике. Курсеве су уз старије диригенте или самостално водили: Предраг Миодраг (Ср. Карловци 1997), Снежана Жунић (Ср. Карловци 1998), Братислава Барац (Ср. Карловци 1997; Трстеник 2000), Оливера Барац (Ср. Карловци 2000), Ивана Керкез (Ср. Карловци 2001-2003), Јелена Тонић (манастир Јошаница, 2000. и 2002; Трстеник, 2000; Ниш, 2001; Прокупље, 2003), Предраг Ђоковић (Ср. Карловци 2001-2004, манастир Јошаница 2001), Јелена Петровић (манастир Јошаница 2002, 2003; Ср. Карловци 2004), Вера Царина (Прокупље 2003). На концертима је изведен велики број дела православне духовне музике: на првој школи 1993. године први пут је у новије време, после 130 година од настанка, изведена Литургија св. Јована Златоустог за мешовити хор Корнелија Станковића; извођени су примери једногласне византријске и старе српске музике (14-18. век), раног руског вишегласја (17. век), делови Литургије за мешовити и за женски хор Стевана Ст. Мокрањца, црквене композиције низа познатих, па и анонимних руских аутора 19. и 20. века (Малашкина, Кедрова-оца, Дворецког, Рахмањинова, Чеснокова, Архангелског, Иполитова-Иванова, Гречањинова, епископа Јонатана) и српских композитора из истог периода (Маринковић, Бајић, Остојић, Топаловић, Христић, Манојловић). На завршним концертима извођено је и по неколико световних композиција везаних за народну и грађанску музичку традицију: песме Захарија Оефелина из 18. века и обраде традиционалних мелодија Станковића, Мокрањца, Бајића, Тајчевића, Тихомира Вујичића.
За потпуније информације погледајте текст: Даница Петровић, „Летње школе црквеног појања „Корнелију у спомен“ 1993–2004. Покушај афирмисања перманентног образовања“, у: Уметност, образовање и друштвени контекст, ур. Никола Грдинић, Нови Сад 2005, 131–148. Можете преузети и 
извештај о раду 2009. године