21 авг In Memoriam: проф. др Даница Петровић (1945-2024)
Музиколошки институт САНУ с тугом се опрашта од проф. др Данице Петровић, научног саветника, реномираног музиколога и педагога. Свој целокупан радни век др Петровић везала је за Музиколошки институт САНУ, дуги низ година (од 2001. до 2013) обављајући и дужност директора. Преминула је у Београду, 20. августа.
Рођена у Београду (1945), Даница Петровић је студије музикологије на Музичкој академији (данас Факултет музичке уметности) завршила 1970. године, када је започела и свој рад у Институту. Током последипломских студија усавршавала се у Оксфорду (1971), у Минхену и Бојрону, да би докторску дисертацију (Осмогласник у музичкој традицији Јужних Словена), одбранила 1980. године на Филозофском факултету у Љубљани. Од почетка рада у Институту најближа сарадница академика Димитрија Стефановића, др Даница Петровић истрајно је проучавала традицију српске црквене музике, афирмишући се у земљи и иностранству као један од њених најбољих зналаца. Од самог формирања (1967), активно је учествовала у раду „Студијског хора“ Института, којим је академик Стефановић руководио.
Поред преко 250 студија и чланака објављених на српском и више светских језика, њен обиман научни опус обухвата уређивање и редакцију капитално значајног издања Сабраних дела Корнелија Станковића (2004, 2007, 2014, 2023), појачких зборника Ненада Барачког (1995, 2000) и Тихомира Остојића (2010), као и нотне и звучне збирке Хиландарски ктитори у православном појању, за коју јој је Вукова задужбина доделила награду за науку (1999). Истрајно посвећена фундаменталним истраживањима, поводом 150-годишњице Првог београдског певачког друштва приредила је изложбу у Галерији САНУ и уредила књигу посвећену историји Друштва (2004).
Многобројне прилоге дала је и у пољу лексикографије, сарађујући као аутор прилога и члан редакције са водећим националним и иностраним енциклопедијама, лексиконима и речницима. За активну сарадњу на Руској православној енциклопедији примила је Грамату Руског патријарха Алексеја II, јануара 2008.
Од 1993. до 2010. године предавала је Историју националне музике на Академији уметности у Новом Саду, где је извела прве генерације музиколога, магистара и доктора наука.
Више научних скупова Института, из којих су произашли и зборници радова (на пример: о Петру Коњовићу и Стевану Христићу) организовала је у САНУ и Матици српској, континуирано присно сарађујући са обема институцијама.
С великом посвећеношћу и ентузијазмом пружала је подршку очувању традиције хорске црквене музике, организујући и водећи преко тридесет школа црквеног појања „Корнелију у спомен“ у Сремским Карловцима, манастиру Јошаница, у Сентандреји и Будимпешти (Мађарска), у Нишу, Трстенику и Прокупљу. Своја знања штедро је преносила широј публици, одржавши велики број популарних предавања у земљи и иностранству, наступајући у медијима и приређујући циклусе ТВ емисија о развоју српске црквене музике.
Дугогодишњи руководилац научних пројеката Музиколошког института САНУ и Матице српске, покретач и заменик главног и одговорног уредника Зборника Матице српске за сценске уметности и музику, чланица Међународног друштва (International Society of Orthodox Church Music) за православну црквену музику у Јоенсуу (Финска), Америчког друштва за византијску музику и химнологију (American Society of Byzantine Music and Himnology), као и групе Cantus Planus у оквиру Међународног музиколошког друштва, др Даница Петровић оставила је дубок траг у историји Музиколошког института САНУ, српске музике, уметности и културе.