”Огледи о ритму кроз метод пројекције спектра хармоника”

Драган Латинчић (https://orcid.org/0000-0001-9218-2427)

Искошени угао Драгутина Гостушког, уредиле Катарина Томашевић и Бојана Радовановић, 129-149.

Београд: Музиколошки институт САНУ, 2024.

https://doi.org/10.46793/DGOST23.129L

Сажетак: Драгутин Гостушки у свом капиталном делу Време уметности. Прилог заснивању једне опште науке о облицима указује и на перспективу музичке уметности сагледану кроз значајне промене у теорији ритма и у теорији пропорција.

Следбеник је питагорејског учења о музици, које прихвата креативно тако да лепоту и склад тражи у формулама, математичким изразима, законима физике. То се највише манифестује у расправама и постулатима о ритму.

У бројним драгоценим примерима, директном релевантном методом или компаративном, кроз призму егзактне научне области која дати феномен описује, Гостушки указује на изванредну синтетичку моћ у области ритма и ритмичких феномена.

Бројеви и облици (ритмички и геометријски) као математички објекти код Гостушког су на природан начин нашли уточиште у научној строгости, а у комуникацији с читаоцем – духовну егзистенцију кроз аутономан стваралачки чин, чему посредује његов метод пројекције низа хармоника који аутор уводи, објашњавајући природну повезаност вертикалних и хоризонталних звучних ентитета.

Дијалектика Гостушког је изазовна јер је откривалачка и јединствена, а једнако инспиративна да се кроз неке постулате аутора изведе систем композиционих алгоритама који су природно инкорпорирани у стваралачку поетику.

Кључне речи: Византија, епитрит, Месарит, метар, питагорејство, психо-акустика, ритам, спектар, хармоници, хемиоле.