”Утицај теоријског опуса Драгутина Гостушког на композиторску поетику Властимира Трајковића”

Јелена Јанковић-Бегуш (https://orcid.org/0000-0003-3208-0124)

Искошени угао Драгутина Гостушког, уредиле Катарина Томашевић и Бојана Радовановић, 151-180.

Београд: Музиколошки институт САНУ, 2024.

https://doi.org/10.46793/DGOST23.151JB

Сажетак: У овом раду биће анализиран свеобухватан утицај који је Драгутин Гостушки својим музичко-теоријским опусом извршио на стваралаштво српског композитора и академика Властимира Трајковића (1947–2017). Полазна теза овог рада гласи да практично целокупно Трајковићево композиторско и музичкотеоријско стваралаштво може да се протумачи кроз призму теоријске мисли Драгутина Гостушког, а посебно његовог најзначајнијег дела – студије Време уметности. Прилог заснивању једне опште науке о облицима (1968). На то наводи Трајковићева публикована изјава да је студија Време уметности за њега имала значај „часа истине”, одговора на питања уметности и живота, и да јој се непрестано враћао током наредних деценија. У овом раду осветлићу неке од најзначајнијих тема које је Трајковић преузео из студије Време уметности и разрадио их у свом композиторском и музичкотеоријском стваралаштву. Међу њима се посебно истичу, између осталих, питања односа природе и уметности, идеја „повратка Антици” и значај који је придат хуманистичкој мисли и ренесанси као уметничком стилу, односно Византији и „Медитерану” као географским и духовним просторима продуженог зрачења „Антике”, затим схватање класицизма као тенденције (а не као стила), појам „класицистичког модернизма” и друго. Размотрићу и конкретан пример Трајковићевог музичког омажа Гостушком у композицији Зефиров повратак (2001) како бих дошла до закључка о пуној мери стваралачког, али и животног утицаја који је старији српски стваралац извршио на свог млађег савременика.

Кључне речи: Драгутин Гостушки, Властимир Трајковић, Време уметности, Антика, хуманизам, ренесанса, класицизам, Зефиров повратак.