ФОНОАРХИВ
Фоноархив Музиколошког института САНУ представља богату колекцију објављених и теренских снимака традиционалне народне и црквене музике. Од издања посебну вредност представљају серије LP плочa које је Међународни институт за компаративне музичке студије и документацију (International Institute for Comparative Music Studies and Documentation) приређивао за Међународни музички савет (International Music Council), а објављиване су под покровитељством УНЕСКО-а (UNESCO), што говори о њиховој документарној вредности. Ипак, најзначајнији део је збирка теренских снимака коју су током протеклих деценија стварали сарадници Института.
Најстарији теренски снимци су на воштаним плочама. Прве је начинио етнолог Боривоје Дробњаковић, а његов рад наставио је на просторима јужне Србије (данашње Македоније), Косова и Метохије композитор и мелограф Коста П. Манојловић (1929–1931). Педесетих година прошлог века организована су прва систематска теренска истраживања, а коришћен је магнетофон са жичаним калемовима. Снимало се прво у Боки Которској, а затим у областима око Књажевца, Крушевца, Кучева, Београда, Лесковца и у златиборском крају. Снимања магнетофоном са тракама започињу 1957. године етномузиколог Радмила Петровић и етнокореолог Милица Илијин, као и спољни сарадник Миодраг Васиљевић, a две деценије касније и етномузиколог Ана Матовић. Данас се у фонотеци Института налази око 850 магнетофонских трака. У последњој деценији ХХ века теренска снимања фолклорне музике рађена су уз помоћ касетофона, па се највећи део материјала који је прикупила етномузиколог Јелена Јовановић налази на аудио-касетама. Већ неколико година за ову сврху етномузиколози, сарадници Института, користе снимач који звук бележи у дигиталном формату. Техничка опрема је 2003. допуњена камером, што је омогућило прављење видео-записа музичке и играчке традиције.
Фоно збирка Института садржи снимке практично са свих простора бивше Југославије, али је највећи део из Србије. Осим српске, снимане су и традиције других народа и етничких група које на овим просторима живе. Пажња је поклањана свим акустичким видовима и жанровима музичке праксе, а у складу са савременом методологијом етномузиколошких теренских истраживања снимају се и интервјуи са народним музичарима. Истраживањима су обухваћене и сеоске и градске средине одређеног подручја, првенствено музицирање аматерских музичара, али и „полупрофесионалаца“ и „професионалаца“. Део звучне грађе је забележен у „аутентичним“ ситуацијама, када је музика у основној функцији, али су то ипак чешће биле „стимулисане“ ситуације, организоване од стране истраживача. Овековечени су и бројни концерти, сабори, фестивали, односно извођења традиционалне музике на сцени.
У звучној збирци Музиколошког института САНУ налазе се и снимци православног црквеног појања које су музиколози Димитрије Стефановић и Даница Петровић начинили у манастирима у Србији, Далмацији, Босни и међу Србима у Румунији и Мађарској. Посебну драгоценост представљају звучни записи које је Д. Стефановић сачинио током вишегодишњих посета Хиландару.
ФОНО ЗБИРКА У МУЗИКОЛОШКОГ ИНСТИТУТА
Током рада на пројектима дигитализације и каталогизације, у које су укључени етномузиколози Растко Јаковљевић и Марија Думнић, грађа снимљена на магнетофонским тракама у потпуности је дигитализована, а завршен је и попис садржаја овог дела Фоно архива.
Звучни примери из Фоноархива