Часопис Музикологија (поднаслов: Часопис Музиколошког института Српске академије наука и уметности; енглески наслов Musicology – Journal of the Institute of Musicology of Serbian Academy of Sciences and Arts), посвећен је проучавању српске културне и музичке баштине и њеном представљању домаћој и иностраној стручној јавности. Оријентисан ка интердисциплинарном приступу, часопис је од самог почетка био отворен за сагледавање токова националне историје музике у ширем референтном културном контексту. На другом, не мање значајном нивоу, часопис тежи да у међународним круговима афирмише домаће музичко стваралаштво и актуелне домете савремене српске музиколошке и етномузиколошке праксe. Поред тога, циљ је часописа Музикологија од његовог оснивања до данас да, посредством студија и прилога еминентних иностраних сарадника, у српској средини постане важно и поуздано гласило о савременим музиколошким и етномузиколошким научним тенденцијама и сазнањима диљем света. Часопис је, дакле, међународног карактера и препознат је као једнa од најзначајнијих, водећих публикација из области музике и музикологије у земљи.
У часопису Музикологија објављују се радови из следећих области: музикологија, етномузикологија, музичка теорија, музичка педагогија, историја и теорија уметности, социологија музике, психологија музике, филозофија и естетика музике, као и из области прожимања музике са науком, технологијом и др.
Часопис Музикологија покренули су 2001. године сарадници Музиколошког института Српске академије наука и уметности.
Часопис Музикологија објављује оригиналне, претходно необјављене радове у оквиру три рубрике: Тема броја, Varia и Научна критика и полемика (закључно са бројем 19 ова последња рубрика се звала Прикази). Централна рубрика је Тема броја, у којој су обједињени изворни чланци и студије посвећени одређеној музиколошкој, односно етномузиколошкој проблематици. Рубрика Varia садржи научне студије из ширег круга тематских области, релевантних за уметничку, фолклорну, популарну и црквену музичку традицију. Трећа рубрика Научна критика и полемика обухвата критичке приказе музиколошких и етномузиколошких публикација, научних скупова, аудио и DVD издања.
Часопис Музикологија је доступан у режиму отвореног приступа.
Радови морају бити написани на српском, енглеском, француском, немачком или руском језику, са резимеима на енглеском језику (ако је студија на српском језику), односно на српском језику (ако је студија написана на било којем од наведених језика осим српском).
Часопис излази два пута годишње. До 2011. часопис је био годишњак, али је због великог интересовања домаћих и иностраних сарадника који редакцији Музикологије редовно шаљу своје прилоге, уредништво одлучило да 2012. пређе на интензивнији ритам излажења од две свеске годишње.
Часопис се индексира у бази DOI Србија (линк). Закључно са 2014. годином био је индексиран и у бази Комуникација: (линк).
Дигиталне копије свезака часописа архивирају се у Дигиталном репозиторијуму Народне библиотеке Србије.
Обавезе уредника и редакције
Главни и одговорни уредник часописа Музикологија доноси коначну одлуку о томе који ће се рукописи објавити. Приликом доношења одлуке главни и одговорни уредник руководи се уређивачком политиком, водећи рачуна о законским прописима који се односе на клевету, кршења ауторских права и плагирање.
Главни и одговорни уредник задржава дискреционо право да примљене рукописе процени и не објави, уколико утврди да не одговарају прописаним садржинским и формалним критеријумима. У редовним околностима, редакција обавештава аутора о томе да ли је прихватила текст у року од два месеца од датума пријема рукописа.
Главни и одговорни уредник, гост-уредник Теме броја и чланови редакције часописа не смеју имати било какав сукоб интереса у вези са рукописима које разматрају. Ако такав сукоб интереса постоји, о избору рецензената и судбини рукописа одлучује главни и одговорни уредник. Главни и одговорни уредник и чланови редакције су дужни да благовремено пријаве постојање сукоба интереса.
Главни и одговорни уредник, гост-уредник Теме броја и редакција часописа су дужни да суд о рукопису доносе на основу његовог садржаја, без расних, полних/родних, верских, етничких или политичких предрасуда.
Уредник/ци и чланови редакције не смеју да користе необјављен материјал из предатих рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора, а информације и идеје изнесене у предатим рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити за стицање личне користи.
Уредници и чланови редакције дужни су да предузму све разумне мере како би идентитет рецензената остао непознат ауторима пре, током и након поступка рецензије и како би идентитет аутора остао непознат рецензентима до окончања поступка рецензије.
Обавезе Уређивачког савета
Уређивачки савет је саветодавно тело које активно доприноси развоју часописа. Задаци и дужности чланова Савета редакције јесу: подршка развоју часописа, промоција часописа, подстицање стручњака у области науке о музици да се укључе у рад часописа као аутори и/или рецензенти, писање уводника, рецензија и коментара о радовима.
Обавезе аутора
Аутори гарантују да рукопис представља њихов оригиналан допринос, да није објављен раније и да се не разматра за објављивање на другом месту. Истовремено предавање истог рукописа у више часописа представља кршење етичких стандарда. Такав рукопис се моментално искључује из даљег разматрања.
Аутори такође гарантују да након објављивања у часопису Музикологија рукопис неће бити објављен у другој публикацији на било ком језику без сагласности уредника и редакције часописа.
У случају да је послати рукопис резултат научноистраживачког пројекта или да је, у претходној верзији, био изложен на скупу у виду усменог саопштења (под истим или сличним насловом), детаљнији подаци о пројекту, конференцији и слично, наводе се у првој фусноти рада, означени астериском *. Рад који је већ објављен у неком часопису не може бити прештампан у часопису Музикологија.
Аутори су дужни да се придржавају етичких стандарда који се односе на научноистраживачки рад. Аутори гарантују и да рукопис не садржи неосноване или незаконите тврдње и не крши права других. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.
Стандаради извештавања
Рад треба да садржи довољно детаља и референци како би се рецензентима, а потом и читаоцима омогућило да провере тврдње које су у њему изнесене. Намерно изношење нетачних тврдњи представља кршење етичких стандарда.
Аутори сносе сву одговорност за садржај предатих рукописа и дужни су да, ако је то потребно, пре њиховог објављивања прибаве сагласност свих лица или институција које су непосредно учествовале у истраживању које је у рукопису представљено.
Аутори који желе да у рад укључе илустрације, табеле, нотне примере или друге материјале који су већ негде објављени дужни су да за то прибаве сагласност носилаца ауторских права. Аутори су дужни да приликом слања рукописа пошаљу писану сагласност носилаца ауторских права за све материјале које су послали, или потписану изјаву да су такве сагласности прибавили. Материјал за који такви докази нису достављени сматраће се оригиналним делом аутора.
Прикази и стручни чланци морају бити прецизни и објективни.
Ауторство
Аутори су дужни да као ауторе наведу само она лица која су значајно допринела садржају рукописа, односно дужни су да сва лица која су значајно допринела садржају рукописа наведу као ауторе. Ако су у битним аспектима истраживачког пројекта и припреме рукописа учествовала и друга лица која нису аутори, њихов допринос треба поменути у напомени или захвалници.
Навођење извора
Аутори су дужни да исправно цитирају изворе који су битно утицали на садржај истраживања и рукописа. Информације које су добили у приватном разговору или кореспонденцији са трећим лицима, приликом рецензирања пријава пројеката или рукописа и слично, не смеју се користити без изричите писане дозволе извора.
Плагијаризам
Плагирање, односно преузимање туђих идеја, речи или других облика креативног израза и представљње као својих, представља грубо кршење научне и издавачке етике. Плагирање може да укључује и кршење ауторских права, што је законом кажњиво.
Плагијат обухвата следеће:
- дословно или готово дословно преузимање или смишљено парафразирање (у циљу прикривања плагијата) делова текстова других аутора без јасног указивања на извор или обележавање копираних фрагмената (на пример, коришћењем наводника);
- копирање слика или табела из туђих радова без правилног навођења извора и/или без дозволе аутора или носилаца ауторских права.
Упозоравамо ауторе да се за сваки рукопис проверава да ли је плагијат.
Рукописи код којих постоје јасне индиције да се ради о плагијату биће аутоматски одбијени и ауторима ће бити забрањено да објављују у часопису Музикологија у наредних 5 (пет) година.
Ако се установи да је рад који је објављен у часопису плагијат, исти ће бити повучен у складу са процедуром описаном под Повлачење већ објављених радова, а ауторима ће бити забрањено да објављују у часопису у наредних 5 (пет) година.
Сукоб интереса
Аутори су дужни да у раду укажу на финансијске или било које друге сукобе интереса који би могли да утичу на изнесене резултате и интерпретације.
Грешке у објављеним радовима
У случају да аутори открију важну грешку у свом раду након његовог објављивања, дужни су да моментално о томе обавесте уредника или издавача и да са њима сарађују како би се рад повукао или исправио.
Предавањем рукописа редакцији Музикологија аутори се обавезују на поштовање наведених обавеза.
Обавезе рецензента
Рецензенти су дужни да стручно, аргументовано, непристрасно и у задатим роковима доставе уреднику оцену научне вредности рукописа.
Рецензенти евалуирају радове у односу на усклађеност теме рада са профилом часописа, релевантност истраживане области и примењених метода, оригиналност и научну релевантност података изнесених у рукопису, стил научног излагања и опремљеност текста научним апаратом.
Рецензент који има основане сумње или сазнања о кршењу етичких стандарда од стране аутора дужан је да о томе обавести уредника. Рецензент треба да препозна важне објављене радове које аутори нису цитирали. Он треба да упозори уредника и на битне сличности и подударности између рукописа који се разматра и било којег другог објављеног рада или рукописа који је у поступку рецензије у неком другом часопису, ако о томе има лична сазнања. Ако има сазнања да је исти рукопис разматра у више часописа у исто време, рецензент је дужан да о томе обавести уредника.
Рецензент не сме да буде у сукобу интереса са ауторима или финансијером истраживања. Уколико постоји сукоб интереса, рецензент је дужан да о томе моментално обавести уредника.
Рецензент који себе сматра некомпетентним за тему или област којом се рукопис бави дужан је да о томе обавести уредника.
Рецензија мора бити објективна. Коментари који се тичу личности аутора сматрају се непримереним. Суд рецензената мора бити јасан и поткрепљен аргументима.
Рукописи који су послати рецензенту сматрају се поверљивим документима. Рецензенти не смеју да користе необјављен материјал из предатих рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора, а информације и идеје изнесене у предатим рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити за стицање личне користи.
Поступак рецензије
Примљени радови подлежу рецензији. Циљ рецензије је да уреднику помогне у доношењу одлуке о томе да ли рад треба прихватити или одбити и да кроз процес комуникације са ауторима побољша квалитет рукописа.
Часопис примењује анонимне рецензије.
Сваки рад који је узет у разматрање оцењују два рецензента.
Рецензија мора бити завршена у року од шест недеља, како би аутори могли бити обавештени о прихватању односно одбијању рада у року од два месеца од датума предаје рада.
Рецензенти не добијају хонораре за свој рад.
Избор рецензената спада у дискрециона права главног и одговорног уредника, односно уредника одређене рубрике. Рецензенти морају да располажу релевантним знањима у вези са облашћу којом се рукопис бави и не смеју бити из исте институције као аутор, нити то смеју бити аутори који су у скорије време објављивали публикације заједно (као коаутори) са са било којим од аутора поднесеног рада.
У главној фази рецензије, главни уредник шаље поднесени рад двојици стручњака за научну област којом се рад бави. Рецензентски образац садржи низ питања на која треба одговорити, а која рецензентима указују који су то аспекти које треба обухватити како би се донела одлука о судбини једног рукописа. У завршном делу обрасца, рецензенти морају да наведу своја запажања и предлоге како да се поднети рукопис побољша.
Идентитет рецензената остаје непознат ауторима пре, током и након поступка рецензије. Такође, идентитет аутора остаје непознат рецензентима до окончања рецензије.
Ауторима се препоручује да приликом писања радова избегавају формулације које би могле открити њихов идентитет. Уредник гарантује да ће пре слања рукописа на рецензију из њега бити уклоњени лични подаци аутора (пре свега, име и афилијација) и да ће се предузети све разумне мере како би идентитет аутора остао непознат рецензентима до окончања поступка рецензије.
Током читавог процеса, рецензенти делују независно једни од других. Рецензентима није познат идентитет других рецензената. Ако одлуке рецензената нису исте (прихватити / одбити), главни уредник може да тражи мишљење других рецензената. Уколико поново дође до разилажења мишљења рецензената, главни и одговорни уредник, у договору са уредником Теме броја или са члановима редакције, доноси одлуку без тражења мишљења додатних рецензената.
Током поступка рецензије уредник може да захтева од аутора да доставе додатне информације (укључујући и примарне податке), ако су оне потребне за доношење суда о научном доприносу рукописa. Уредник и рецензенти морају да чувају такве информације као поверљиве и не смеју их користити за стицање личне користи.
Редакција је дужна да обезбеди контролу квалитета рецензије. У случају да аутори имају озбиљне и основане замерке на рачун рецензије, редакција ће проверити да ли је рецензија објективна и да ли задовољава академске стандарде. Ако се појави сумња у објективност или квалитет рецензије, уредник ће тражити мишљење других рецензената.
Разрешавање спорних ситуација
Сваки појединац или институција могу у било ком тренутку да уреднику и/или редакцији пријаве сазнања о кршењу етичких стандарда и другим неправилностима и да о томе доставе неопходне информације/доказе.
Провера изнесених навода и доказа
- Главни и одговорни уредник ће одлучити о покретању поступка који има за циљ проверу изнесених навода и доказа.
- Током тог поступка сви изнесени докази сматраће се поверљивим материјалом и биће предочени само оним лицима која су директно укључена у поступак.
- Лицима за која се сумња да су прекршила етичке стандарде биће дата могућност да одговоре на оптужбе изнесене против њих.
- Ако се установи да је заиста дошло до неправилности, процениће се да ли их треба окарактерисати ако мањи прекршај или грубо кршење етичких стандарда.
Мањи прекршај
Ситуације окарактерисане као мањи прекршај решаваће се у директној комуницкацији са лицима која су прекршај учинила, без укључивања трећих лица, нпр.:
- обавештавањем аутора/рецензената да је дошло до мањег прекршаја који је проистекао из неразумевања или погрешне примене академских стандарда;
- писмо упозорења аутору/рецензенту који је учнио мањи прекршај.
Грубо кршење етичких стандарда
Одлуке у вези са грубим кршењем етичких стандарда доноси главни и одговорни уредник у сарадњи са редакцијом и, ако је то потребно, малом групом стручњака. Мере које ће предузети могу бити следеће (и могу се примењивати појединачно или истовремено):
- објављивање саопштења или уводника у ком се описује случај кршења етичких стандарда;
- слање службеног обавештења руководиоцима или послодавцима аутора/рецензента;
- повлачење објављеног рада у складу са процедуром описаном под Повлачење већ објављених радова;
- ауторима ће бити забрањено да током одређеног периода шаљу радове у часопис;
- упознавање релевантних стручних организација или надлежних органа са случајем како би могли да предузму одговарајуће мере.
Приликом разрешавања спорних ситуација редакција часописа редакција се руководи смерницама и препорукама Одбора за етику у издаваштву (Committee on Publication Ethics – COPE): (COPE).
Повлачење већ објављених радова
У случају кршења права издавача, носилаца ауторских права или аутора, повреде професионалних етичких кодекса, тј. у случају слања истог рукописа у више часописа у исто време, лажне тврдње о ауторству, плагијата, манипулације подацима у циљу преваре, као и у свим другим случајевима грубог кршења етиких стандарда, објављени рад се мора повући. У неким случајевима већ објављени рад се може повући и како би се исправиле накнадно уочене грешке.
Стандарди за разрешавање ситуација када мора доћи до повлачења рада дефинисани су од стране библиотека и научних тела, а иста пракса је усвојена и од стране часописа Музикологија: у електронској верзији изворног чланка (оног који се повлачи) успоставља се веза (HTML линк) са обавештењем о повлачењу. Повучени чланак се чува у изворној форми, али са воденим жигом на PDF документу, на свакој страници, који указује да је чланак повучен (RETRACTED).
Отворени приступ
Часопис Музикологија је доступан у режиму отвореног приступа. Чланци објављени у часопису могу се бесплатно преузети са линка (DoiSerbia), и користити у складу са лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија (CC BY NC ND).
Часопис Музикологија не наплаћује APC (Article Processing Charge).
Поступак предавања рукописа, рецензија и објављивање радова су бесплатни.
Самоархивирање
Часопис Музикологија омогућава ауторима да финалну, објављену верзију рукописа у PDF формату депонују у институционални репозиторијум и/или некомерцијалне базе података, или да га објаве на личним веб страницама (укључујући и профиле не друштвеним мрежама за научнике, као што су ResearchGate, Academia.edu итд.) и/или на сајту институције у којој су запослени, а у складу са одредбама лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија (линк). При томе се морају навести основни библиографски подаци о чланку објављеном у часопису (аутори, наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска, пагинација), а мора се навести и идентификатор дигиталног објекта – DOI објављеног чланка у форми HTML линка.
Ауторска права
На издавача се преносе следећа нeексклузивна права на рукопис, укључујући и додатне материјале, и све делове, изводе или елементе рукописа:
- право да репродукује и дистрибуира рукопис у штампаном облику, укључујући и штампање на захтев;
- право на штампање пробних примерака, репринт и специјалних издања рукописа;
- право да рукопис преведе на друге језике;
- право да рукопис репродукује користећи фотомеханичка или слична средства, укључујући, али не ограничавајући се на фотокопирање, и право да дистрибуира ове копије;
- право да рукопис репродукује и дистрибуира електронски или оптички користећи све носиоце података или медија за похрањивање, а нарочито у машински читљивој/дигитализованој форми на носачима података као што су хард диск, CD-ROM, DVD, Blu-ray Disc (BD), мини диск, траке са подацима, и право да репродукује и дистрибуира рукопис са тих преносника података;
- право да сачува рукопис у базама података, укључујући и онлајн базе података, као и право преноса рукописа у свим техничким системима и режимима;
- право да рукопис учини доступним јавности или затвореним групама корисника на основу појединачних захтева за употребу на монитору или другим читачима (укључујући и читаче електонских књига), и у штампаној форми за кориснике, било путем интернета, онлајн сервиса, или путем интерних или екстерних мрежа.
Аутори или трећа лица могу да користе чланак на начин који није утврђен Уређивачком политиком и условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија (CC BY NC ND)само ако за то добију писану сагласност издавача часописа. Захтеве за овакво коришћење чланка треба доставити у писаној форми на адресу издавача (Музиколошки институт САНУ, Кнез Михаилова 36/IV, 11000 Београд) и на е-маил адресу главног и одговорног уредника: journal.musicology@gmail.com
Лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија, дефинисани су појмови ”Прерада”, ”Збирка”, ”Дистрибуирати”,”Давалац лиценце”, ”Изворни аутор”, ”Дело”, ”Стицалац лиценце”, ”Јавно саопштавати” и ”Умножавати”.
Дело се даје на располагање под условима ове Creative Commons јавне лиценце. Коришћењем Дела на начин који одговара неком од права која се уступају овом лиценцом, стицалац лиценце добровољно прихвата обавезе из ове лиценце, а давалац лиценце, у складу са овим уговором (лиценцом), уступа стицаоцу лиценце права из ове лиценце на основу таквог прихватања лиценцних обавеза.
Комплетан списак услова лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија доступан је на следећем линку: (линк).
Одрицање одговорности
Изнесени ставови у објављеним радовима не изражавају ставове уредника и чланова редакције часописа. Аутори преузимају правну и моралну одговорност за идеје изнесене у својим радовима. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.