Биографија
Дипломирала је етномузикологију на Факултету музичке уметности у Београду (1991). а магистрирала на Академији уметности у Новом Саду тезом Гајде у Војводини (2000; ментор др Драгослав Девић). Докторску дисертацију Српско традиционално епско певање уз гусле као кому- никациони процес одбранила је на Факултету музичке уметности у Београду (2010; ментор др Мирјана Закић).
Након дипломирања, радила је као професор у музичким школама, асистент на студијској групи за етномузикологију Академије уметности у Новом Саду, а предавала је и на Одсеку за етномузикологију Музичке школе „Мокрањац“ у Београду. Од 2002. запослена је као истраживач у Музиколошком институту САНУ.
У научноистраживачком раду првенствено је усмерена ка традиционалној инструменталној и вокалноинструменталној народној музици: синхронијски – ка проучавању стилова у традиционалној музици динарске и панонске зоне, а дијахронијски – мултидисциплинарном осветљавању динамизма народне музичке традиције. Објавила је књигу Свадбени обичаји и песме Црногораца у Бачкој (Подгорица 2004), као и низ студија у научним и стручним часописима и зборницима радова са скупова националног и међународног карактера на којима је узимала учешће. Активан је теренски истраживач у оквиру пројеката САНУ и Матице српске. Сарадник је у лексикографским пројектима Матице српске и САНУ (Српски биографски речник, Српска енци- клопедија). Један је од оснивача и члан Управног одбора Српског етномузиколошког друштва. Залаже се за примену етномузиколошких знања у култури, па је као селектор програма сабора, члан уметничких одбора фестивала и стручних жирија присутна на многим манифестацијама традиционалне музике у Србији.
КЉУЧНЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ
Свадбени обичаји и песме Црногораца у Бачкој, Институт за музикологију и етномузикологију Црне Горе, Подгорица 2004, 246 стр.
„Порекло гусала у светлу историјата гудачких инструмената“, у: Историја и мистерија музике. У част Роксанде Пејовић, ур. И. Перковић-Радак, Д. Стојановић-Новичић и Д. Лајић-Михајловић, Факултет музичке уметности, Београд 2006, 123–134.
„Гуслар: индивидуални идентитет и традиција“, Музикологија, 7, Београд 2007, 135–156.
„Ревитализација гајдашке праксе у Србији: традиционална музика између примењене етномузикологије и политике“, у: Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области, књ. XV, ур. Сретен Петровић, Етно-културолошка радионица, Сврљиг 2011, 127–144.
„The Presence of Rural Musical Instruments in Serbia Today: The case of gusle“, in: Studia instrumentorum musicae popularis II (New Series), ed. Gisa Jähnichen, Münster: MV Verlag, 49–60.
„Фольклорный текст и контекст на примере сербской эпической традиции“, у: Фольклор и мы: традиционная культура в зеркале ее восприятий, часть II, ред. Н. Ю. Альмеева, А. Ф. Некрылова, А. В. Ромодин, Российский институт истории искусств МК РФ, Санкт-Петербург 2011, 34–42.
„Преговарање идентитета: између наратива и музичке праксе (студија случаја свирача Милана Вашалића)“, Соња Маринковић и Санда Додик (ур.) Традиција као инспирација, зборник радова са научног скупа, Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци – Музиколошко друштво Републике српске, Бања Лука 2012, 482–496.