БИОГРАФИЈА
Др Марија Думнић Вилотијевић (Београд, 1985) дипломирала је (Примењена етномузикологија: Историјат, концепти, перспективе у Србији, 2010) и докторирала (Историјски аспекти и савремене праксе извођења староградске музике у Београду, 2016) под менторством др Мирјане Закић на Катедри за етномузикологију Факултета музичке уметности Универзитета уметности у Београду. Током треће године докторских студија усавршавала се на студијским боравцима у Институту за етнологију и фолклористику с Етнографским музејом Бугарске академије наука и у Фоноархиву Аустријске академије наука.
Запослена је у Музиколошком институту САНУ (од 2011. године), а члан је Научног већа (од 2017) и Управног одбора (од 2022). Током 2014/2015 године била је сарадник у настави етномузикологије на ФМУ.
Носилац је награде „Александар Ђорђевић” за најбољег студента етномузикологије академске 2009/2010 године. Њена прва књига освојила је награду Етнографског института САНУ за резултате етнолошких и антрополошких истраживањима објављеним у 2018. и 2019. години.
Објављује радове и рецензира у међународним и националним научним часописима и зборницима, учествовала је на бројним конференцијама и одржала више јавних предавања по позиву у Србији и европским земљама. Радила је на стварању база података које олакшавају коришћење архивске етномузиколошке и етнокореолошке грађе у Музиколошком институту САНУ, као и на организацији и програмирању неколико научних скупова. Организовала је концерте тражилаца азила у Београду.
Сарађивала је на пројектима дигитализације од 2009. године у Институту (финансирање Министарства културе Републике Србије и Секретаријата за културу Града Београда). Учествовала је на истраживачким пројектима Одељења за сценске уметности и музику Матице српске „Музика и театар: Модалитети сапостојања у националној пракси модерног доба”, Савеза Срба у Румунији „Историја и култура Срба у Румунији”, “Intangible Cultural Heritage in Carpathian Area and Banat: Romania and Serbia” (Музиколошки институт САНУ и Институт за етнографију и фолклор „Константин Брајлоју” Румунске академије), “City Sonic Ecology: Urban Soundscapes of Bern, Ljubljana, and Belgrade” (Музиколошки институт Универзитета у Берну, Центар за интердисциплинарна истраживања Словеначке академије наука и уметности, Музиколошки институт САНУ: SCOPES), Балканолошког института и центра за тракологију БАН “Европейски влияния в модерната градска музикална култура на Балканите. Библиографско изследване”. Била је менаџер за односе с јавношћу на пројекту “Quantum Music” и помоћник координатора пројекта “Beyond Quantum Music”. Са српске стране, руководилац је билатералног пројекта између Музиколошког института САНУ и Истанбулског универзитета “Exploring the Tracks of Balkan Culture: Serbian–Turkish Connections in Music and Dance from Ottoman Period until Today (TRackeRS)”, који суфинансирају Министарство науке и технолошког развоја Србије и Савет за научнотехнолошка истраживања Турске (ТУБИТАК) (2022—2024). На пројекту “Applied Musicology and Ethnomusicology in Serbia: Making a Difference in Contemporary Society” који финансира Фонд за науку Републике Србије је учесник и руководилац радног пакета “Should I Write or Should I Act: Applied Musicology and Ethnomusicology in Serbia Today” (2022—2024). Руководи пројектом „Дигитализација звучне грађе Музиколошког института САНУ” (Министарство културе Републике Србије, 2023).
Тренутно је члан Међународног савета за традиције музике и плеса (ICTMD) —потпредседник Студијске групе за аудиовизуелну етномузикологију, потом Међународнe асоцијацијe за звучне и аудиовизуелне архиве (IASA) — у оквиру које делује као председник Секције истраживачких архива, амбасадор организације у Србији и коуредник IASA Journal, као и Међународне асоцијације за проучавање популарне музике (IASPM), Српског етномузиколошког друштва (СЕД), Удружења фолклориста Србије (УФС).
Обавља архивска и теренска истраживања примарних извора, одржава институтску фоноархивску збирку. Области њеног интересовања јесу: методологије етномузикологије и студија популарне музике, примењена етномузикологија, историјски извори у етномузикологији, градски музички фолклор, музика Балкана, музичке праксе у Београду, музика и миграције, музика и дијаспора, староградска музика, новокомпонована народна музика, трепфолк, дигитализација звука, културне политике.