БИОГРАФИЈА

Наташа Марјановић (Нови Сад, 1984) дипломирала је на Катедри за музикологију, на Факултету музичке уметности у Београду (2009). Докторску дисертацију на тему Музика у српској документарно-уметничкој прози друге половине 19. века (ментор: Проф. емеритус др Душан Иванић) одбранила је на Филолошком факултету Универзитета у Београду (2016). У Музиколошком институту САНУ запослена је од 2010.

У фокусу њених истраживања су српска музика 19. века, српско црквено појање, духовна, хорска музика. У оквиру архивског рада, посебно се бави заоставштинама мелографа и других делатника на пољу српске културе и просвете ранијег, али и савременог доба. Приређује нотна и звучна издања српске црквене и световне музике. У области интердисциплинарних студија, дела српске књижевности проучава као изворе за истраживање српске музичке и културне историје. Аутор је монографије Музика у животу Срба у 19. веку – из мемоарске ризнице (2019).

Поред ангажмана на основном институтском пројекту, од 2005. учествује у раду на припреми првог критичког издања Сабраних дела Корнелија Станковића, као редактор и коректор. Укључена је у пројекат “Applied Musicology and Ethnomusicology in Serbia: Making a Difference in Contemporary Society”, у оквиру програма „Идеје“ Фонда за науку Републике Србије, и у пројекат “A New Ecosystem of Early Music Studies (EarlyMuse)“, у оквиру Европског програма за сарадњу у домену научних и технолошких истраживања (COST – European Cooperation in Science and Technology).

Као сарадник Матице српске, учествовала је у научноистраживачким пројектима  „Фундаментална истраживања српске музике 18. и 19. века“ и „Музика са маргина: допринос општој и музичкој култури и просвети“, као и у лексикографским пројектима Српски биографски речник и Српска енциклопедија. Била је сарадник и у лексикографском пројекту Православная энциклопедия (Москва).

Резултате истраживања представила је на домаћим и међународним научним скуповима (Србија, Грчка, Хрватска, Аустрија, Мађарска, Бугарска, Финска, Португал). Аутор је научних студија и приказа објављених у научним часописима, тематским зборницима, лексикографским издањима и дневним листовима, на српском, енглеском, немачком, руском и словеначком језику. Одржала је низ предавања намењених широј јавности.

Од 2011. активно учествује у припремама, а од 2018. као аутор програма и предавач води Летњу школу црквеног појања „Корнелију у спомен“, која се једном годишње одржава у Сремским Карловцима, у сарадњи са Друштвом за неговање традиција и развој Сремских Карловаца.

Била је дугогодишњи члан црквеног хора „Свети Стефан Дечански“ (Нови Сад) и Студијског хора Музиколошког института САНУ. Од 2010. диригује мешовитим, а од 2018. и дечијим хором при Храму Св. Тројице у Земуну.

Члан је Музиколошког друштва Србије, Међународног друштва за православну црквену музику (International Society for Orthodox Church Music/ Јоенсу, Финска) и Друштва за неговање монодије (Verein zur Erforschung der Monodiе/ Беч, Аустрија).

Актуелни пројекти

“Applied Musicology and Ethnomusicology in Serbia: Making a Difference in Contemporary Society”, програм Идеје Фонда за науку Републике Србије (руководилац: др Ивана Медић)

“A New Ecosystem of Early Music Studies (EarlyMuse)”, COST European Cooperation in Science and Technology (руководиоци радних група: Aleksandra Pister; Andrea Puentes-Blanco, Metoda Kokole)

„Музика са маргина – допринос општој и музичкој култури и просвети“ (Матица српска; руководилац: проф. др Даница Петровић)

„Српско црквено појање у Сабраним делима Корнелија Станковића“, које финансира Министарство културе и информисања РС (Музиколошки институт САНУ; руководилац: проф. др Даница Петровић)